MANASTIR KLISURA

MANASTIR KLISURA

Манастир Клисура или раније познат као Манастир Добрача  је активан женски манастир који потиче из средњег века и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Налази се код села Добраче, 13 километара јужно од Ариља, у клисури Моравице, по којој је добила назив. Манастирска црква, посвећена светим архангелима Михајлу и Гаврилу, подигнута је крајем XIII века у Рашком стилу, по угледу на оближњу цркву светог Ахилија, у данашњем Ариљу, у којој се тада налазило седиште Моравичке епископије.

Прошлост манастира

Црква Св. архангела са звоником

Није познато ко је и када подигао манастир, али се на основу стилских одлика тј. припадности Рашком стилу и сличности са црквом светог Ахилија, његов настанак смешта на крај XIII века.

Током морејског рата, крајем XVII века, манастирска црква је, највероватније 1688. године, запаљена, а после његовог краја и Велике сеобе Срба, манастир је 1690. године запустео.

Манастирска црква је обновљена 1798. године, а током Првог светског рата, Аустроугарске снаге су у неколико наврата, током 1915. и 1916. године, упадале и уништавале по манастиру. Ново разарање манастир је доживео за време Другог светског рата, када су бугарске окупационе снаге запалиле и уништиле део манастирског комплекса.

После завршетка рата, подигнут је нови конак, а од 1961. године функционише као женски манастир.

Архитектура и унутрашњост

Манастирска црква има једнобродну основу са полукружном олтарском апсидом на истоку, нартексом и дрвеним егзонартексом у облику трема на западу и осмостраном куполом, која се уздиже над наосом. Узор за њено подизање је црква светог Ахилија, а слична је манастирским црквама у Придворици, Морачи и Светој Тројици на Овчару.

Првобитни живопис у њеној унутрашњости је уништен 1688. године, када је црква спаљена, а фреске које се данас налазе у њеној унутрашњости дело су академског сликара Јарослава Кратине и настале су 1952. године, који је класичним хришћанским мотивима, придодао и личности из народне епике, попут Косовке девојке, Мајке Југовића, Војводе Рајка и других. Иконостас у цркви сачињавају 42 иконе и дело је Димитрија Посниковића, који га направио 1867. године. У њега је уградио 31 икону насликану у Одеси и 11 које је он сам насликао.