Komprostiranje (reciklaza)

                      Kompostiranje 

      najekonomičniji oblik recikliranja

            kucnog organskog otpada   

Organski otpad (ostaci od pripreme hrane i baštenski ili zeleni otpad ) čini oko 55% od ukupnog  otpada koji se prikupi sa teritorije grada Sremska Mitrovica i okolnih sela, koja su uključena u organizovano prikupljanje i odlaganje komunalnog otpada.

Najekonomičnije je da se organski otpad obrađuje na mestu njegovog nastanka, tako što će se koristiti kao sirovina za proizvodnju kvalitetnog komposta.

Sam postupak zove se kompostiranje i predstavlja kontrolisan proces pri kojem se organski otpaci, pomoću aktivnosti organizama koje žive u tlu (bakterije, gljivice, sitne životinje) i uz prisustvo kiseonika, pretvaraju u humus koji nije neprijatnog mirisa i može se koristiti kao organsko đubrivo.

Kompostiranje je najprirodniji i najstariji način recikliranja biootpada. Može se obavljati samostalno (u bašti ili dvorištu), zajednički (na pogodnim i za tu namenu predviđenim lokacijama u naseljima), kao i na velikim kompostanama na koje se dovozi prethodno odvojen biootpad.

Uslovi potrebni za kompostiranje:

• Različite vrste organskog otpada koji je lako razgradiv

Treba voditi računa o veličini organske materije u komposteru. Usitnjavanjem krupnijeg materijala (na dužinu palca) povećava se brzina kompostiranja jer se gomila brže zagreva. Iz iskustva je poznato da se najbolji rezultati postižu ako se pomešaju jednake zapreminske količine zelenog i suvog baštenskog otpada.

• Stalno prisustvo vlage

Previše vlage stvara gustu i lepljivu masu što smanjuje protok kiseonika i zaustavlja aerobni proces. Sa druge strane, previše suv materijal usporava proces ili do njega i ne dolazi. Optimalna količina vlage je između 40% i 60% , što se može odrediti dodirom. Pri jačem stisku materijala šakom ne treba da se pojave više od dve kapi vode, a pri prestanku stiska materijal treba da zadrži oblik dobijen pritiskom i ne sme se rasipati.

• Dovoljna količina kiseonika

Pošto mikroorganizmi tokom svoje aktivnosti u kompostnoj gomili troše kiseonik, povećava se koncentracija ugljen dioksida. Ako koncentracija kiseonika padne ispod 5% proces postaje anaeroban i stvaraju se gasovi metan i vodonik sulfid koji je neprijatnog mirisa. Kako bi se ovo izbeglo, potrebno je povremeno prevrtati gomilu i dodati strukturni materijal kao što su suvo lišće, slama, seno i grančice.

• Odgovarajuća temperatura

Najpovoljnija spoljašnja temperatura vazduha je u intervalu 20 – 25 ^oC. Viša temperatura može da dovede do isušivanja materijala i zaustavljanja procesa, dok zimske temperature usporavaju biološke procese u kompostnoj masi.

Šta kompostirati u domaćinstvu

Sav otpad biljnog porekla iz kuhinje, voćnjaka, bašte i travnjaka.

Šta se kompostira	Šta se ne kompostira
Ostaci voća i povrća	Meso, kosti, koža
Ljuske od jaja, kosa, dlake	Ostaci ribe i mlečnih proizvoda
Ostaci čaja i kafe	Guma, ambalaža, pepeo, obojeno i lakirano drvo
Ostaci pokošene trave i živice	Razne masnoće, ulja i opasan kućni otpad
Stabljike cveća i povrća	Izmet pasa i mačaka
Lišće, grančice, slama, seno, iglice četinara	Bolesne biljke, korenje
Ostaci drveta (piljevina, strugotina, kora, iverje)	Lišće oraha
Ostaci papira i kartona	Novinski papir, časopisi u boji, staklo, cigarete