SAVETI U PRIRODI

 SAVETI U PRIRODI

Kako ukloniti krpelja uz pomoć obične soli

Kakvim samo trikovima ne pribegavamo da bismo se otarasili krpelja. Neko maže napadnuto mesto
suncokretovim uljem, neko trlja sapunom, a neko ga izvlači pomoću pincete. Neko savetuje mazanje mesta ujeda acetonom, što uzgred rečeno, ne sme da se radi.
Jedan lak i efikasan način za uklanjanje krpelja saznala sam sasvim slučajno. Jednog dana, na putu do vikendice, upoznala sam staru seosku učiteljicu, koja mi je ispričala o svojoj pouzdanoj metodi.
Mesto, gde se prilepio krpelj, treba posuti sitnom solju i odgore staviti komadić mokre vate. Žena je sa sigurnošću tvrdila da će za 20-30 minuta (a možda i pre) krpelj izaći sam na površinu tela.
Posle samo treba da ga stavite u neku kutijicu i odnesete u laboratoriju da se utvrdi na nije nosilac poliomejelitisa ili encefalitisa ( prema statitistici na svakih 10 krpelja 1 može biti zaražen).
Ako, pre izlaska u prirodu, pri ruci nemate sredstvo protiv krpelja i komaraca, možete ga pripremiti sami:
u 200 ml kipuće vode stavite 25 gr karanfilića, prokuvajte 15-ak minuta, ohladite i dodajte 2 supene kašike alkohola.
Pre odlaska namažite tim rastvorom sebe i svog kućnog ljubimca. Autor tvrdi da već 10 godina ni jednog krpelja nije donela iz šume, ni na sebi, ni na svom psu.
Ako nemate vremena za pripremu ovog rastvora, možete koristiti kupovno ulje karanfilića, razređeno vodom – nekoliko kapi na litar vode. Miris karanfilića ne podnose ni komarci.
Ako se plašite da uklonite krpelja samostalno, bolje je da zatražite medicinsku pomoć.

Šuma smanjuje stres i poboljšava raspoloženje

Prema rečima dr Eeve Karjalainen sa Finskog instituta za istraživanje šuma, mnogi se ljudi osećaju opušteno i dobro kada se nalaze u prirodi, međutim malo ko zna da postoje i naučni dokazi o terapeutskim učincima prirode.
Mnoga istraživanja pokazuju da se nakon situacija koje su stresne ili zahtevaju povećanu koncentraciju, ljudi brže oporavljaju u prirodnoj sredini nego u urbanim sredinama
Mnoga istraživanja pokazuju da se nakon situacija koje su stresne ili zahtevaju povećanu koncentraciju, ljudi brže oporavljaju u prirodi nego u urbanim sredinama. Krvni pritisak, brzina otkucaja srca, mišićna napetost i količina hormona stresa smanjuju se brže ako se nalazimo u prirodnom okruženju. Takođe, depresija, ljutnja i agresija se smanjuju u zelenom okruženju, kao i simptomi poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD) kod dece.
Uz mentalnu i emocionalnu korist prirode, više od polovine, najčešće propisivanih lekova uključuju sastojke koji su došli iz prirode. Jedan od primera je taksol koji se može izolovati iz delova tise (Taxus baccata), a koristi se u borbi protiv tumora jajnika i dojki. Drugi primer je ksilitol koji zaustavlja razvoj karijesa (uništava bakterije odgovorne za razvoj karijesa), a nalazimo ga u spoljašnjoj kori različitih biljaka.