DIVLJA JABUKA

DIVLJA JABUKA
                      

                                                                                 

                                                                                                                                                         KARAKTERISTIKA                

               

Jabuka (Malus) je rod drvenastih biljaka iz familije Rosaceae kao i ime za njihov plod (naučno ime ploda je pomum). Postoji između 25 i 50 vrsta u ovom rodu i preko 7500 kultivara domaće jabuke.

Domaća jabuka je listopadno drvo visine do 12 metara, sa gustom krošnjom. Listovi su naspramno raspoređeni, ovalni sa izraženim vrhom i nazubljenom ivicom. Cvetovi su bele boje (početkom cvetanja rozikasti), sa 5 kruničnih i 5 čašičnih listića. Plod sazreva krajem leta i tokom jeseni.

Poreklo jabuke

Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije. Njoj najsrodnija vrsta, Malus sieversii, se još uvek može naći na planinama u Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu i nekim delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 m iznad nivoa mora. Kako su kroz ovaj predeo prolazili putni pravci koji su povezivali Kinu sa Bliskim istokom i Evropom, verovatno su putnici ti koji su doprineli rasprostiranju jabuke van svoje domovine.

Divlje jabuke se oprašuju insektima i razmnožavaju semenom, te je svako drvo različito od srodnika po veličini, otpornosti na bolesti i insekte, dobu cvetanja i zrenja, ukusu, boji i veličini plodova. Neke su odlične i kad se jedu sveže, neke su bolje pečene, kuvane ili prerađene u pire ili sos, od nekih se dobija sladak sok. Ako su suviše opore mogu se mešati sa slađim voćem koje će im ublažiti ukus.

Naši daleki preci su ih jeli, a zna se i da su ih koristili za pravljenje pića još u neolitu. Sirće dobijeno previranjem njihovog soka u srednjem veku se koristilo kao danas limun.

Stanište:

 Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog regiona. . .. .

Lekoviti deo biljke:

Od plodova jabuke spravlja se popularno jabukovo sirce . Lekovito delovanje: . : Ovo sirce pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja, visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa . Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje. Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje. Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom, visestruko je delotvoran lek.

Protiv Anemije Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku prelivenu sokom od pola limuna, kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom soka od bokvice ili drenjina.

Protiv Isijasa Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv isijasa. Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.

Protiv Ostipacije Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.

Caj od Jabuke Univerzalan Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta. Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca, za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice. Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.

Protiv Melanholije Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog sirceta i litar caja od smrekinih bobica. Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.

Divlje jabuke su pune kalijuma, magnezijuma, gvožđa i beta karotina. Jabučna i tartarična kiselina daju im oporost, neutrališu štetno delovanje nesvarene hrane u crevima, i olakšavaju varenje „teške“ hrane. Pektin čisti telo od teških metala, sprečava crevna oštećenja i „leči“ konstipaciju nastalu zbog ishrane siromašne biljnim vlaknima. Pektin bolje od nekih skupih lekova sprečava usvajanje holesterola i masti u tankom crevu i time snižava njegov sadržaj u krvi, a usporava i usvajanje šećera i ugljenih hidrata u crevima. Utvrđeno je i da samo miris divljih jab        

eko centar                                                                                                                   Prilički kiseljak